U proteklih devet meseci svedočimo sve brutalnijoj i beskurpuloznijoj represiji širom Srbije. Različiti oblici pritisaka istovremeno se koriste da bi se omalovažavale žene, koje se umnogome ističu kao snaga i pokretači zajedničke borbe.

Govore da ih treba "udarati nogama". Ponižavaju ih najpogrdnijim imenima. Instrumentalizuju ih u političkim obračunima, poručujući da ćemo videti da li će "pobediti oni koji vole da tuku žene ili mi koji volimo Srbiju". Presreću ih na ulicama i u gradskom prevozu. Prete im silovanjem.

Režimski mediji objavljuju njihove intimne fotografije, gazeći svako dostojanstvo i pravo na privatnost. Apsurd je time veći, jer se sve to dešava upravo u trenutku kada se najavljuje izmena Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojom se nedozvoljeno deljenje intimnih fotografija i snimaka trebalo da postane posebno krivično delo.

Posebno je zastrašujuće što ovakve poruke dolaze upravo od ljudi sa vrha vlasti - onih koji bi mogali da budu garant zaštite građana, a ne izvor njihovog ponižavanja i ugrožavanja. Umesto da po službenoj dužnosti pre svega moralnoj odgovornosti beskompromisno osude diskriminaciju i zloupotrebu položaja, oni aktivno učestvuju u stvaranju atmosfere mizoginije, zastrašivanja i omalovažavanja.

Dodatno je strašno što se time ženama šalje otvorena poruka disciplinovanja: svaka koja odluči da istupi, bori se i prijavi nasilje, biće targetirana i ućutkana.

Pomilovanjem onih koji su naneli najteže povrede studentkinjama, vlast ne samo da legitimiše nasilje, nego da sistematski koristi kao mehanizam vladanja - poručujući da su nasilje i strah zvanična politika države. Zato pitamo - ko je nadležan za zaštitu bezbednosti ukoliko iste institucije seju nasilje i strah?

Uz žene koje se bore stojimo rame uz rame - u prvim redovima. One su snaga, hrabrost i dostojanstvo ove borbe. Zajedno sa njima nastavljamo nepokolebljivo - sve dok ne izborimo slobodu, pravdu i društvu bez nasilja.